Novinarka i aktivistkinja Nusreta Brunčević živi u Novom Pazaru, gradu u kom se ne mogu nabrojati ekološki problemi. Tokom grejne sezone u ovom gradu stepeni zagađenja dostižu toksične nivoe vazduha. Pored toga, reka Raška, ali i Jošanica, koje protiču kroz Novi Pazar, zagađene su smećem iz domačinstava, industrijskim otpadom, kanalizaciom…

Okidač za okupljanje i pokretanje bunta u ovom gradu, u kom se građanski protesti ne dešavaju već dvadeset godina, bilo je izlivanje mazuta u korito reke, sve od strane investitora koji baš i ne mare za kvalitet vode na našoj planeti.

“Građani Novog Pazara svedoče sve te aktivnosti godinama, decenijama unazad. Mi se nismo okupili dok nismo videli naftu u reci. Dugo godina je prošlo od poslednjeg građanskog okupljanja a ja sam sigurna da možemo nešto da uradimo. Sve što smo do sada tražili i dobili od grada bili su odgovori i delimični odgovori. U moru tih informacija mi smo pronašli mnogo nepravilnosti, kršenja zakona i uništavanja životne sredine. To su naše prednosti, jer u tim nepravilnostima vidimo prilike za vršenje pritisaka.

Nusreta nam objašnjava da je pre svega zdrav ambijent u kome živimo osnova za razmišljanje o budućnosti.Govori nam da, kako bi se taj ambijent dobio, moramo raditi na svim stvarima koji će omogućiti takav ambijent.

“Videli ste i vi kada ste dolazili u Novi Pazar, ono što vam upadne u oko jeste kakve su reke, koliko ima zelenila, da li je čisto. Mene lično ono što je pokrenulo da krenem u borbu za zdrave reke i čist Novi Pazar jeste to što volim ovaj grad. ti znaš da kada nekoga voliš ti želiš da radiš da to što voliš bude najbolje. Mi se borimo ZA a ne protiv bilo koga ili čega”

Ideja o kojoj je Nusreta pričala sa nama, bila je priča o formiranju registra zagađivača u gradu, kako bi aktivisti raspolagali takvom bazom podataka i usmerili pažnju i pritiske na one koji loše utiču na životnu sredinu i samim tim sve oko sebe. Kaže nam da je za sve potrebno planirati redosledom i ići ka cilju korak po korak.

“Ja sam svesna da takav registar ne rišava probleme ali je to samo jedan korak kako bi u krajnjem procesu imali kolektore. Da bi dostigli cilj, moramo krenuti malim koracima, redosledom, a ja smatram da je formiranje ovog registra nulti korak, koji će tek voditi ka promenama u našem gradu. Sve je to put ka ostvarenjima naših ciljeva, jedan međukorak.”

Nusreta kao prednost udruživanja aktivista, zapravo donosi do stabilnije i samim tim jače strukture, upravo zbog postojanja više različitih perspektiva, obzirom da se svi aktivisti bave različitim profesionalnim stvarima.

“Ja sam po profesiji novinarka, kolega Admir je arhitekta, Tarik, Aladin, Ivana, svi se bavimo različitim stvarima. Niko od nas nije usko vezan za ekologiju, ali u koliko se krene sa bilo kakvim projektima poput ovog za kolektore koji bi mogao da spase reke, mi smo za to, i podržavamo to. Mi nemamo mehanizme da napišemo projekat za izgradnju kolektora i na taj način suzbijemo zagađenje, ali ćemo vršiti pritisak da se ubrzo sve ostvari.

Nusreta je razgovor sa nama završila uz poruku da je ambijent u kojem živimo osnova našeg zdravog života, kao i da se taj ambijent ne sme uništavati već se na njemu treba postepeno približavati i živeti skladno sa njim.