Slučaj: Novi Pazar
Što više putujem i upoznajem reke u Srbiji sklona sam da verujem da je situacija našoj zemlji lošija. Nije bilo potrebno da svoj ekoplivački marton profesor Fajt napusti u Beogradu, kako se ne bi zarazio dunavskom vodom, nije bilo potrebno da nam iz svemira pošalju slike Drine ugušene u otpadu, ni preterano obimna istraživanja da bi znali da su Tisa i Sava često žrtve zagađenja iz velikih industrijskih postrojenja. Šta se događa sa našim malim vodotocima? Sa rekama i reicama koje nisu bitne za čitavu državu ali jesu za ljude koje žive na i sa njima? o kojima okalni pesnici romantično nižu stihove, a one umiru pred našim očima, zaprljane, bez života u njima i bez znakova da će uskoro biti bolje.
Jedna od tih malih rečica, donedavno prirodni ukrasa novopazarske varoši je Raška.Sa svojih četrdesetak kilometara toka i zapreminm, koja se u zavisnosti od godišnjeg doba, koleba između reke i većeg potoka, nekada poznata po svojoj bistrini i plahovitosti. Plahovitost je ukroćena kameno betonskim koritom , a bistrina je ustuknula pred divljm urbanizacijom i industrijalizacijom. Istina, Novi Pazar odavno nije varoš već, kako to kažu starije kolege, privredni, kulturni i administrativni centar ovog dela zemlje, kao i Bošnjačke populacije u Srbiji.
Reka Raška je, tvrde i neki biolizi, od ulaska u urbani deo Novog Pazara, već duži niz godin,je mrtva reka. nema riba, nema žaba,nema biljaka… Junski incident, u kojem je usred grada u reku ispuštena veća količina mazuta iz Gradske toplane, doveo je do prvih ekoloških protesta u Novom Pazaru. Značajan i po tome što su u njemu učestvovali zajedno i na istoj strani Bošnjaci i Srbi. Borba za zdravu životnu sredinu, dakle, ujedinjuje.
Snimali smo na mestu gde u svoje korito Raška prima drugu pazarsu rečicu Jošanicu i potom nastavlja još desetak kilometara zajedno sa njom do Ibra. Samo stotinjak metara od ovg mesta u Rašku utiče novopazarsku kanalizacija. Ono što nismo mogli zabeležiti kamerama je smrad, koji se širi iz rečice. Ne samo ovde i ne samo kod knalizacionog ispusta, već gotovo celim tokom kroz Pazar.
Ovde na ušću Jošanice čekao nas je poznati novopazarski aktivista Aladin Pauinac i jedan od učesnika u protestima protiv uništavnja Raške.On pamti i vremena kada je ova reka bilanezagaćena, kada je letnje dane provodio sa drugovima njoj i uživao na njenim brzacima, za šta su uskraćena danšnja deca. Za njega je naglo širenje grada uz pojavu novih industrijskih pogona, glavni razog zašto je reka pretvorena u mrtvi vodotok.
Celu epizodu možete pogledati na ovom linku