ESC razmene – pola života o njima slušam, a nikad dovoljno da čujem. Posle veoma pozitivnih iskustava na univerzitetskim razmenama, došlo je vreme da malo više istražim i ostale tipove programa u kojima se može učestvovati.

Iskreno, posle detaljnijeg informisanja, nije mi teško palo da uronim u taj svet i odlučim da se prijavim za još jedno bogato životno iskustvo.

Ako se neko pita zašto?

Zato što smo mladi, sposobni za upijanje novih veština i razvijanjem novih kvalifikacija koje će nam potencijalno biti od krucijalnog značaja u, na primer, poslovnom životu.
Zato što, ukoliko postoji bar malo želje za istraživanjem novih kultura, zna se da nema lepšeg osećaja nego kad smo okruženi multikulturalnom ekipom.
Zato što se jezik države u kojoj živiš mnogo lakše savlada tokom boravka u istoj, a svi znamo za izreku ’’Čovek vredi onoliko koliko jezika govori’’.
I još mnogo individualnih razloga koje ćete pronaći onoga trenutka kada se pronađete u nekom projektu.

Naravno, programi koji traju 12 meseci su malo kompleksniji, pa je samim tim potrebno i temeljno se pripremiti (takođe pripremiti i ljude oko sebe).

Tako da sam ubrzo počeo sa reorganizacijom svog života i prilagođavanjem za program na koji sam se prijavio (fakultetske obaveze, posao itd).

Prva stavka – razgovor sa roditeljima i bližnjima o samom programu i o procesu odlaska. (ako ranije niste imali iskustva u samostalnom životu u zemlji ili inostranstvu, toplo preporučujem da u priču sa roditeljima uđete temeljno informisani o celokupnom programu i situaciji, ali i dosta razumevanja za drugu stranu jer, u većini slučajeva, roditeljima projekti koji traju više meseci zvuče malo zastrašujuće)

Sledeća bitna stavka jeste ozbiljan pristup samom programu i temeljno razmišljanje o tome da li sam zapravo sposoban da se upustim u takvu avanturu.

Onoga trenutka kada sam rešio sve potencijalne probleme i prepreke sa samim sobom i sa ljudima oko sebe, krenuo sam sa procesom prijave, intervjuima, papirologijom itd.

Ubrzo potom, eh kad se setim, dobio sam povratnu informaciju da jesam odgovarajući kandidat  i toga trenutka doživeo trenutak abnormalne sreće. A to i zvuči razumljivo kada vam kažem da živim za iskustva i nove izazove u koje se upuštam.

Eto mene opet na nekim novim stazama!!!

Dugo iščekivani odlazak u Sloveniju na ESC program je bio isplaniran skoro do poslednjih detalja i svega par dana daleko od trenutka kada sam shvatio da je prilično nemoguće izvesti taj poduhvat u datim okolnostima. Na konstantnoj vezi sa Slovenijom, sa organizatorima i uz pomno praćenje vesti iz sveta i regiona, svakim danom sve je manje šansi bilo da se razmena organizuje u okviru planiranih datuma.
Zanimljivo je to što želja za odlaskom nije opadala ni onda kada sam shvatao da to i ne bi bila najpametnija ideja u tom momentu. Za to jeste zaslužan sam program i preplitanje aktivnosti iz različitih sfera koje, na kraju, daju jedan vrlo zanimljiv sklop veština i iskustava koja se mogu zaraditi kroz učestvovanje.

Kao što rekoh, pomno praćenje odvijanja situacije u Srbiji i Sloveniji (a i između), skoro svakodnevno su se vodili razgovori na temu odlaska. Jedan dan bi izgledalo kao da nije ništa specijalno, dok bi već sledeći dan bilo reči o zatvaranju granica. To je ono što me nije radovalo jer je sam put, promena mesta na kome ću da obitavam, a i svi novi izazovi i dešavanja koja su me čekala tamo, činila su se sve daljim. Sve je to stvaralo gorak ukus u ustima nekoga ko živi za upoznavanje novih mesta, novih kultura, novih ljudi i na taj način i unapređivanja samog sebe.

Ali, bilo kako bilo, trenutna situacija nije za neozbiljno shvatanje, tako da smo prinuđeni da se pridržavamo pravila i pomognemo jedni drugima da bismo što pre mogli da nastavimo svoje nove avanture i normalan život.

U niskom startu iščekujem poboljšanje situacije i otvaranje mogućnosti traganja za novim iskustvima, a vreme do tog trenutka koristim, između ostalog, i za razmišljanja o konkretnim stvarima koje mogu (ili moram) preduzeti u lokalnoj sredini u kojoj ću se naći, u cilju poboljšanja zajednice a takođe i o konkretnom procesu odvijanja projekta u saradnji sa organizacijama FORCA i ŠMOCL i pohađanju svega ponuđenog.

Saša Tucović